Комментарии
- 21 окт 2017 23:10Xada aybi yug' maskvaga uqiman db 2015 ta borganimda kurgaman musofirlardi 35 daracha sovig'dayam qor tozalafan bta xonada 6 7 ta begana odamla yawaganini kurgaman ularki nastayawi xalol topkan puli
- 22 окт 2017 03:46Ана барака топинг ишлагани бориб канака хорликларга чидашади бизни мехнаткаш халк давлат шу ахволга тушуриб койди фермерлага хусусийларга бермай давлатни узи ишлаб чикарганида иш урин хам расценна хам меьёрида боларди яна давлат корхоналарини тиклаши керак .смена 3 та 8 соатдан иш кайнарди ишчи етмасди .эссиз уша пайтлар .
- Комментарий удалён.
- Комментарий удалён.
- Комментарий удалён.
- 22 окт 2017 10:13Ман аёл лшиман эркак деб белги койишимга сабаб бор бир куни 18 ёш бола севги изхор килибди яна бири ялангоч расмини юборибди .нима дейишни билмай колдим севги изхор килганига онангдан хам коттаман десам майли дейди безрайиб хозир мода дейди энсамми котириб .
- 22 окт 2017 10:27Бундай холат манда хам содир булди опажон ешларда субут колмабти узи четга чикибми еки очик ошкора филмлар курибми тарбия сустлигими бу хозир ешлар худди кофирларда еш танламай колишган. Эринг борми йукми дейишмайди хам Астофируллох хатто союз даврида хам руслар мустамлакачилиги даврида хам шундай булмаган мусулмон уз урнини йукотмаган эди.
- Комментарий удалён.
- Комментарий удалён.
- 25 окт 2017 18:07Бу ерда нет нет вирт вирт килган кизларни эмас иш пул розгор деб гул умрини хазонга айлантирган кизлар хакида кетаяпди укам алжай балжайингизни жойини топиб килинг .
Для того чтобы оставить комментарий, войдите или зарегистрируйтесь
BBC UZBEK
Toshkentda dam olishsiz ishlayotgan viloyatlik qizlar
http://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan-41696775?ocid=wsuzbek.social.organic-post.ok.._.edit Iqtisodchi blogger
Oʻzbekiston
Ona-onalar pul topish uchun endi qizlarini ham yirik shaharlarga yuborishga majbur boʻlayapti. Qishlogʻidan olisda dam olish kunisiz ishlab, 50-55 dollar oylik oladigan bu qizlarga sovchi kelishi qiyin boʻlmoqda.
Esingizda boʻlsa oʻtgan safar biz bugungi oʻzbek qishlogʻi odamlari hayotidagi bir ogʻriqli nuqta - erkaklar qolib ayollar roʻzgʻor qilish uchun bozor qilishga odatlangani haqida gapirgan edik.
Bugun qishloqlardagi yana boshqa bir holat haqida soʻz yuritamiz. Gap shundaki, bugunda ayrim qishloqlarda qizlarni poytaxtga, umuman, markaziy shaharlarga ishga yuborish urfga kirmoqda.
Tirikchilikning aybi yoʻqmi?
Bu muammoga birinchi marta poytaxtda koʻplab ochilgan milliy taomlar kafelarida eʼtibor qiratdim. Yaʼni bu yerdagi "Buxoro taomlari", "Gʻijduvon shashliklari", "Andijon oshi", "Samarqand zigʻir oshi", "Qashqadaryo jiz" kabi u yoki bu viloyat taomlariga pishirishga ixtisoslashgan kafelarda odatda xuddi shu yurtlardan boʻlgan yigit-qizlar ofitsiant boʻlib ishlashadi.
Avvaliga, biron uzoqroq qarindoshi ochgan, yoki talaba boʻlsa, boʻlsa, kechqurun ishlasa-ishlayotgandir, deb oʻyladim.
Bu yoshlar bilan suhbatda ularning koʻpchiligi qishlogʻidan aynan ishlash uchun Toshkentga kelgani, yaxshiroq joylashganlari biron bir qarindoshinikida turib ishlayotgani, qolganlari koʻpincha besh-olti kishi boʻlib ijarada turib yashayotgani maʼlum boʻldi.
Gap shundaki, aksar qishloqlarda yoshlarga ish yoʻqligi bois, ilojsiz qolgan yoshlar, agar oʻqishga kirolmagan boʻlsa (yiliga oʻzbek yoshlarining atiga 10-12% oliy taʼlim muassasalariga oʻqishga kiradi, qolganlari mehnat bozoriga yoʻl oladi), biron bir ilojini qilib poytaxtga, yoki viloyat markaziga biron bir ishga kirishga harakat qilishadi.
Bir farqi - oldin bu gap faqat yigitlarga tegishli boʻlsa, hozir qizlarga ham taaluqli boʻlib qoldi. Yaʼni qishloq ota-onalari qizlarini boshqa begona shaharlarga ishga joʻnatishga ham rozi - pul topsa boʻldi. "Uyda oʻtirgandan koʻra harna-da - hech boʻlmasa sepiga ishlatadi".
Hamma joyda bir xil emas
Bu holat viloyatlarga koʻra turlicha. Yaʼni Fargʻona vodiysida yashovchi qizlar koʻpincha odatda Rossiyada ishlashga ketishsa, mamlakatning janubiy viloyatlaridan boʻlgan qizlar poytaxtda ish topishga harakat qilishadi.
Masalan, bir tanishimning jiyani Toshkentdagi koʻpqavatli uylardan birida mahalliy uchastkavoy tomonidan ochilgan tikuv tsexida ishlayotgan ekan.
7 kunlik ish haftasi uchun bu yerdagi 5 qizdan har biriga 500 ming soʻmdan oylik maosh beriladi, qoʻshimchasiga oziq-ovqat bilan ham taʼminlanadi.
Hammasi kollejni bitirgan, turmushga chiqmagan qizlar.
Yana bir misol. Halima (ismlar oʻzgartirilgan) poytaxtdagi qandolat tsexlaridan birida ishlaydi.
Yozda muzqaymoq ishlab chiqaradigan korxona qishda shirinliklar chiqaradi. Halima 400 ming soʻm (+ovqatlanish harajatlari va turar joy) evaziga bu yerda qadoqlovchi boʻlib xizmat qiladi. Har ikki-uch oyda uyiga, onasini koʻrgani borib keladi.
Uning aytishiga koʻra, bu ish unga ham yoqmaydi. Lekin qishloqdagi oilaviy ahvoli yomonligi sabab shu yerda ishlashgan majbur.
Odatda qiz bolaning shaharga ishga ketishi uning hayotida yana bir muammoni keltirib chiqaradi.
Yaʼni qishloqda uncha muncha oʻzini bilgan oila endi bu qizni kelin qilmaydi. Shu sababli shaharda ishlab yurgan qishloq qizlarining aksariyati turmushga chiqmagan.
Turli xil odamlarga toʻla shahar esa qizlarning psixologiyasiga koʻpincha yaxshi taʼsir qilmaydi.
Biroq bir narsani aytib oʻtish joizki, ahvol hamma joyda ham bir xil emas: sanoat yaxshi rivojlangan tumanlarda yosh qizlarga ham ish topiladi. Lekin bunday tumanlar unchalik ham koʻp emas.
Shu oʻrinda ilgarilari qizlar tarbiyasi bilan shugʻullangan buvi-momalarimiz qizlarini hatto oʻzlari yashab turgan qishlogʻida ham koʻchaga yolgʻiz chiqarmagani, qiz bolani uncha muncha joyga, hatto qarindoshlarinikiga ham mehmonga yubormagani esimga tushadi.
Yetmish yillik sovetlar zamoni ham oʻzgartira olmagan oʻzbeklar hayotida qandaydir biz hali tushunib yetmagan ichki evrilishlar ketmoqda. http://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan-41696775?ocid=wsuzbek.social.organic-post.ok.._.edit
Иқтисодчи блоггер
Ўзбекистон
Она-оналар пул топиш учун энди қизларини ҳам йирик шаҳарларга юборишга
мажбур бўлаяпти. Қишлоғидан олисда ишлаб, 50-55 доллар
ойлик оладиган бу қизларга совчи келиши қийин бўлмоқда. Эсингизда
бўлса ўтган сафар биз бугунги ўзбек қишлоғи одамлари ҳаётидаги бир
оғриқли нуқта - эркаклар қолиб аёллар рўзғор қилиш учун бозор қилишга
одатлангани ҳақида гапирган эдик. Бугун қишлоқлардаги яна бошқа
бир ҳолат ҳақида сўз юритамиз. Гап шундаки, бугунда айрим қишлоқларда
қизларни пойтахтга, умуман, марказий шаҳарларга ишга юбориш урфга
кирмоқда. Тирикчиликнинг айби йўқми? Бу муаммога биринчи
марта пойтахтда кўплаб очилган миллий таомлар кафеларида эътибор
қиратдим. Яъни бу ердаги "Бухоро таомлари", "Ғиждувон шашликлари",
"Андижон оши", "Самарқанд зиғир оши", "Қашқадарё жиз" каби у ёки бу
вилоят таомларига пиширишга
ихтисослашган кафеларда одатда худди шу юртлардан бўлган йигит-қизлар официант бўлиб ишлашади. Аввалига, бирон узоқроқ қариндоши очган, ёки талаба бўлса, бўлса, кечқурун ишласа-ишлаётгандир, деб ўйладим.
Бу ёшлар билан суҳбатда уларнинг кўпчилиги қишлоғидан айнан ишлаш учун
Тошкентга келгани, яхшироқ жойлашганлари бирон бир қариндошиникида туриб
ишлаётгани, қолганлари кўпинча беш-олти киши бўлиб ижарада туриб
яшаётгани маълум бўлди. Гап шундаки, аксар қишлоқларда ёшларга иш
йўқлиги боис, иложсиз қолган ёшлар, агар ўқишга киролмаган бўлса
(йилига ўзбек ёшларининг атига 10-12% олий таълим муассасаларига ўқишга
киради, қолганлари меҳнат бозорига йўл олади), бирон бир иложини қилиб
пойтахтга, ёки вилоят марказига бирон бир ишга киришга ҳаракат қилишади.
Бир фарқи - олдин бу гап фақат йигитларга тегишли бўлса, ҳозир қизларга
ҳам таалуқли бўлиб қолди. Яъни қишлоқ ота-оналари қизларини бошқа
бегона шаҳарларга ишга жўнатишга ҳам рози - пул топса бўлди. "Уйда
ўтиргандан кўра ҳарна-да - ҳеч бўлмаса сепига ишлатади".
Ҳамма жойда бир хил эмас
Бу ҳолат вилоятларга кўра турлича. Яъни Фарғона водийсида яшовчи қизлар
кўпинча одатда Россияда ишлашга кетишса, мамлакатнинг жанубий
вилоятларидан бўлган қизлар пойтахтда иш топишга ҳаракат қилишади.
Масалан, бир танишимнинг жияни Тошкентдаги кўпқаватли уйлардан бирида
маҳаллий участкавой томонидан очилган тикув цехида ишлаётган экан.
6 кунлик иш ҳафтаси учун бу ердаги 5 қиздан ҳар бирига 500 минг сўмдан
ойлик маош берилади, қўшимчасига озиқ-овқат билан ҳам таъминланади. Ҳаммаси коллежни битирган, турмушга чиқмаган қизлар.
Яна бир мисол. Ҳалима (исмлар ўзгартирилган) пойтахтдаги қандолат цехларидан бирида ишлайди.
Ёзда музқаймоқ ишлаб чиқарадиган корхона қишда ширинликлар чиқаради.
Ҳалима 400 минг сўм (+овқатланиш ҳаражатлари ва турар жой) эвазига бу
ерда қадоқловчи бўлиб хизмат қилади. Ҳар икки-уч ойда уйига, онасини
кўргани бориб келади. Унинг айтишига кўра, бу иш унга ҳам ёқмайди. Лекин қишлоқдаги оилавий аҳволи ёмонлиги сабаб шу ерда ишлашган мажбур. Одатда қиз боланинг шаҳарга ишга кетиши унинг ҳаётида яна бир муаммони келтириб чиқаради.
Яъни қишлоқда унча мунча ўзини билган оила энди бу қизни келин
қилмайди. Шу сабабли шаҳарда ишлаб юрган қишлоқ қизларининг аксарияти
турмушга чиқмаган.
Турли хил одамларга тўла шаҳар эса қизларнинг психологиясига кўпинча яхши таъсир қилмайди.
Бироқ бир нарсани айтиб ўтиш жоизки, аҳвол ҳамма жойда ҳам бир хил
эмас: саноат яхши ривожланган туманларда ёш қизларга ҳам иш топилади.
Лекин бундай туманлар унчалик ҳам кўп эмас. Шу ўринда илгарилари
қизлар тарбияси билан шуғулланган буви-момаларимиз қизларини ҳатто
ўзлари яшаб турган қишлоғида ҳам кўчага ёлғиз чиқармагани, қиз болани
унча мунча жойга, ҳатто қариндошлариникига ҳам меҳмонга юбормагани
эсимга тушади.
Етмиш йиллик советлар замони ҳам ўзгартира олмаган
ўзбеклар ҳаётида қандайдир биз ҳали тушуниб етмаган ички эврилишлар
кетмоқда.