Комментарии
- 25 дек 2013 08:24Albatta ALLOHni xaqqi. lekin aytingchi ALLOHni xaqini, xalol xaromni farqiga boriwlikni bizga kimlar orgatip kelmoqda. ?
- 25 дек 2013 08:27QUR'ONnni Abdulaziz Mansur xam, Alouddin Mansur xam alohida alohida tarjima qiliwgan
- 25 дек 2013 08:42QUR'ON va hadisda avliyo va ulomolarni, hofizu QUR'ONlarni fiqh ilm sohiblarini yomonlab ularni giybat qilip ozor yetkazganlarga judayam alamli azob yetkazilajagini kop eslatilgan. wu qatorda biron bir wahsni korsatip. aynan oawa odam kofir yoki munofiq deb korsatiwlikga esa Rasulilloh hadisladi wunday keltrilgan : kimki biron bir mominni kofir desa yoki munofiq desa agar owa odam wunday bolmasa aytgan odam kufrga ketpdi dep marhamat qilganlar ( imom al buhoriy. al adab al murfad) inson qalbida nma borligini taqat ALLOH biladi. kufrdan saqlanaylik.
- 25 дек 2013 11:24Нима булса Аллохдан. Аллох билади гунохми гунох эмасми. Охиратда билиб оламиз . Аллохга таваккал килиб яшаймиз.
- 25 дек 2013 11:43SKANDAL-- UZIYAM YOMON BACHKANA EKANSIZ BIRODAR.. QOSHNIZ MASMI BU ABDULAZIZ
BRATANIZZI NAMUNCHA KUP TARIFLAMASEZ
STATISTIKADAN KURINIB TURIBDIKU KOMMENTDA
FOZIL QORI RAXMATLIK BIRMARTA DILIDAGINI AYTGAN EDI CHORSHANBADAGI MARUZASIDA - 25 дек 2013 20:25sizga savol fatvoni kimlar beradi? nmadan xulosa chiqarip fatvo beriladi.
- 25 дек 2013 20:43qayerda hijopga koz yumubdi isbotiz bormi? musulmonchilijda xar bir sozga dalil keltiriladi bilsez kerak. hatto hadislarni aytyatgandayam roviylari keltriladi chunki iwonchsz bolip qolmaslik uchun. bankdan pul oliw keyin foizi bn tolaw bu ribo togri. foizli pul beradigon banklar bn xam hamkorlik qilip bolmaydi buyam togri lekin dunyoda islomiy banklar xam bor. ularga asosan omonotdorlar pulini saqlaw uchun. va kreditga mulk oluchilar uchun xizmat qiladi. oldindan narhi aytiladi naqdan biroz qimmatroq boladi va pulini korsatilgan mudat ichida tolaw wart qoyiladi. ikki tomon xam keliwilgan holda. yani nasiya savdo. lekin wunday dokonlar bor kreditga mulk beradi. va owa mulkga muhlat beriladi agar owa muhlatdan otip ketsa foiz tolaniw wartlari boladi. agar oliyatgan odam muhlat ichida tolab yuboraman degan niyatda olsa xam riboga werik bolgan boladi. Chunki u amalda wartnomani bilp rozilik berdi manabu ribo. VALLOHU A'LAM
- 25 дек 2013 21:11xizr alayhi salom ALLOHni qudrati bn goyib ilmini biluchi paygambar bolgan u zot Muso alahi salom davrlarida yawaganlar Qur'onda keltrilgan. Adawmasam AL ISRO yoki Al KAHF surasida bolsa kerak
- 27 дек 2013 23:43Quroni karimda bunday imomlarni kitob kutargan eshshaklar deb olloh eslatadi , bu domla adashmasam namangan viloyati telekanalida 18 yoshga kirgunicha namoz usmirlarga farz emas degandi uz qulogim bilan eshitganman. Bu hali hammasi emas bugun juma nomozida yangi yilni kutib olishni holol dedi imom ha bu imomlarga fatvoni shular beradi, bu ketishda kelajakda musulmonman degan inson qolmidi uzbekistonda
- 27 дек 2013 23:44Quroni karimda bunday imomlarni kitob kutargan eshshaklar deb olloh eslatadi , bu domla adashmasam namangan viloyati telekanalida 18 yoshga kirgunicha namoz usmirlarga farz emas degandi uz qulogim bilan eshitganman. Bu hali hammasi emas bugun juma nomozida yangi yilni kutib olishni holol dedi imom ha bu imomlarga fatvoni shular beradi, bu ketishda kelajakda musulmonman degan odamga qanday sinovlar bor.
- 28 дек 2013 01:11Hamma masjidda bir hil ma'ruza, bizdayam shunaqa ensani qotirib halol deb aytdi!
- 29 дек 2013 03:28Zato Quroni Karimning eng qadiymiy eng noyob nusxasi biz ozbeklarda!bir marta osmonga qarab"ALLOHu akbar!" dib qoy ozbek!!!
- 29 дек 2013 20:31Аллоҳ таоло рибо ишида қаттиқ йўл тутган. Унга тушиб қолишдан хазар этмоқ лозим бўлади. Рибо икки қисмдир:
1. Фазл рибоси. Бунда юз сўм қарз беради ва олишда юз ўн сўм қилиб олади.
2. Насия рибоси. Бунда қарз берувчи шарт қўяди. Агар айтилган вақтда қарздор қарзини адо этмаса, шунча сўм маблағ зиёда беради. Буни билиш лозим. Нима нарсаларда рибо бўлишини билиш даркор. Бундан ташқари «Топшириш», «Ижара», «Музораба», «Шерикчилик»ларнинг шартларини билишга киши муҳтож бўлади, зеро касблар мана шу битим-иттифоқлардан холи бўлмайди.
Для того чтобы оставить комментарий, войдите или зарегистрируйтесь
FREEDOM.UZ
Шайх Абдулазиз Мансур: Ният тўғри қилинса, кредитга машина олиш ҳалол
Ўзбекистонда пластикдаги пулни фоиз тўлаш эвазига нақдлаштириш судхўрлик, дея фатво берилгани ҳақидаги хабарни изоҳлаган Ўзбекистон Мусулмонлари идораси расмийси шайх Абдулазиз Мансур Озодлик тингловчилари баъзи саволларига жавоб берди. Мулозим мусулмонларнинг "фоиз" сўзи тилга олинган ҳар ҳолатдан қочиши тўғри эмас, деб тушунтириш берди.
Озодликка ёзган наманганлик блоггер ойликлари пластик картага ўтказилган намаганликлар банкоматларда пул йўқлиги боис, пулини тужжорларга ҳақ бериб, нақдга айлантираётгани, тужжорлар ўз хизмати учун пластик картадан чиқариб олинган умумий сумманинг 20 фоизига қадар “ҳақ” олаётгани ҳақида Озодликка хабар йўллади.
Мақоласида блоггер Наманган вилояти диний идорасида ишлайдиган қўшнисига таяниб, "Ўзбекистон мусулмонлари идораси раиси Усмонхон Алимов пластикдан пул нақдлаштиришни судхўрлик, деб фатво берибди”, деб ëзди.
Бу мақола ортидан Озодлик мухбири Ўзбекистон мусулмонлари идорасининг Фатво бўлими раҳбари шайх Абдулазиз Мансурга боғланди.
Шайх ҳазратлари бундай фатво чиқарилмагани, аммо наманганлик блоггер тилга олган амал – пластик карточкадаги пулни нақдга айлантириш чоғида мижоздан фоизга пул олиш ва мижознинг фоизга пул бериши ҳам судхўрлик эканини айтди.
Бу мазмундаги мақола Озодлик радиоси веб сайтига қўйилгач, унга турли шарҳлар кела бошлади.
Уларнинг баъзиларида мусулмонларни судхўрликка ундаётган Ўзбекистондаги монетар система ва молия тузилмалари мусулмонлар идораси раҳбарларининг фатвоси билан ўзгариб қолмаслиги таъкидланди.
Аммо, шу билан бирга бир қатор саволлар ҳам кела бошлади. Жумладан, Ўзбекистонда мусулмонлар фоизлик ишларга аралашишга мажбур қилаётган ҳолатлар кўпаяётгани, мисол учун, ёшларнинг таълим кредити, ипотекага уй ёки кредитга автомобиль олишга мажбур қолаётгани айтилди.
Бундай амалларнинг ҳукми сўралди ва аксари Ўзбекистондан бўлан бу саволга мамлакатдаги 30 миллион мусулмонга берилаётган фатволарга расман масъул шайх Абдулазиз Мансур ҳазратларидан жавоб олишга уриндик.
Шайх ҳазратлари судхўрлик масаласи – Исломдаги жуда нозик масала экани ва Ўзбекистондаги бугун мусулмонларни фоиз тўлаш, унга шерик бўлишга мажбурлаётган банк ва молия тизимига оид саволларга айни дамда жавоб бера олмаслигини айтди.
Аммо, тингловчиларнинг баъзи саволлари, жумладан кредитга банкдан автомобиль олиш, банкка хизмати учун фоиз ҳисобида ҳақ тўлаш каби амаллар ҳукми ҳақидаги саволларга жавоб берди.
Ўзбекистон Мусулмонлари идораси мулозими бу амаллар ҳар доим ҳам судхўрлик, деб кўрилмаслиги, баъзи ҳолларда улар жоиз бўлиши ҳақида гапираркан, бунга ҳужжат тариқасида мисрлик таниқли ислом олими Саид Тантовий чиқарган китобни тилга олди.
- "Ал иқтисод фил-Ислом" китобида кредитга пул олаётган одам буни "насия савдо", деб ният қилиб олсин, деган. Исломда насия савдо жоиз, ҳалол. Яъни, насия савдода мол қиммат бўлади ва кредитга машина олаётганда бунинг нархини уч йилда бўлиб-бўлиб тўлайман, бу насия савдо, деб ният қилиб олсин, деб ёзган, - деди Абдулазиз Мансур.
Қуйида у кишининг бу борада берган жавоблари ўрин олган "Ислом ва мусулмонлар" эшиттиришини тўлиқ тинглашингиз мумкин.
Мусулмонлар идораси раиси ўринбосари, идоранинг Фатво бўлими раҳбари шайх Абдулазиз Мансурнинг ўзи таъкидлаб ўтгани каби исломда судхўрлик масаласи жуда баҳсли масала.
Бу борада берилган фатволар, одатан баҳслидир. Яъни, муштарийларимиз орасида Абдулазиз Мансурнинг Ўзбекистон ҳукумати монетар сиёсатига ройиш оҳангда янграган фатвосини танқид қилувчилар топилар.
Ваҳоланки, мисрлик олим, эндиликда марҳум Саид Тантовийнинг ўзи ҳам айни масалада танқид қилинган уламолардан бири эди.
Шу боис, Озодлик шайх Абдулазиз Мансур берган жавоблар, хусусан, кредитга автомобиль олиш ёки банкларга уларнинг хизмат ҳаққини фоиз ҳисобида тўлаб, уларнинг хизматидан фойдаланиш судхўрлик эмас, деган жавобни энг тўғри жавоб, дея тақдим қилиш ниятидан йироқ.
Бу жавоб 30 миллион аҳолиси бўлган Ўзбекистонда расмий диний ташкилот номидан берилаётган фатволарга масъул мутасаддининг жавоби ўлароқ сизга тақдим этилди.
Бинобарин, Қуръон маънолари таржимаси муаллифи бўлган ва Ўзбекистонда чиқарилаётган бугунги диний адабиётлар мазмунига ҳам масъул шайх ҳазратлари фатвосига ҳужжат келтирди.
Марҳамат, бу борада Озодлик орқали фикр билдиришни истаган, судхўрлик бобидаги саволларга соф диний-илмий нуқтаи назаридан жавоб бериб, мусулмонлар мушкулини осон қилиш истагида бўлган муштарийлар бизга боғланишлари мумкин!
Бизга мактуб ёзинг: ozodlikmail@gmail.com , isakovab@rferl.org Бизга қўнғироқ қилинг: +420 221 123 437
Бизга WhatsApp орқали боғланинг: +420 608 549 460 http://www.ozodlik.org/content/article/25209004.html