Комментарии
- Предыдущие комментарии
- В начало
- 13 июл 2018 22:13Масаланинг бошка томони бор 20 йилдан ошик стажга эга аел укитувчи бор эди, эри бевакт вафот этгандан кейин Туркияга кетишга мажбур булди,сабаб маошнинг камлигида ахир 2 фарзандни уйли жойли килиш керак
- 14 июл 2018 07:45укитувчини ойлигини бир неча баробар кутарган бн,боллар аклли булиб колишмийди.Укитувчи давлат ишчиси эл катори ойлигини олаверса хам буладм. Чунки конуниний кушимча репититорлик даромади.байрамлар ,йигимлар........ хуллас давлат ишчиси каби белгиланган ойлик манимча емон эмас.
- 14 июл 2018 10:01Укитувчи кийналган сайин укувчининг билим даражаси тушиб бораверади. Бу эса мамлакатни кучини сезиларли тарзда камайтиради. Бу албатта оддий кузга куринмайди. Лекин мутахассислар билади.
- 14 июл 2018 11:57Сиз учун бир тийинга киммат булиши мумкин,чунки мулокат учун сузларни едлаб оласиз. Гаплашишни биласиз ушанда хам мукаммал билмайсиз. Шу мутахасислари билиши шарт грамматикани.
Она тилини емон курганман деманг, мана езиб гаплашиб турибсиз🤓 - 14 июл 2018 16:04Halqimizga, jamiyatimizga mana shunaqa Sherzod Shermatov kabi insonlar ko'payib halqni dardini his qila oladigan mard, oliyjanob insonlar ko'paysa va bu gaplarni amalga olib chiqa oladigan insonlar ko'paysa bizda ham hamma rozi bo'lib yashaydi. O'qituvchi oladigan maoshi faqat bitta o'zini aldab, ishlab yurishiga yetadi. Nima ularda farzand, oila, orzu havas yoqmi. Bu kishini gaplarida 100 foiz haqiqat bor. Olloh rozi bo'lsin bu insondan. Nechi million o'qituvchilarning ich ichidagi dardlarini olib chiqibdilar.
Для того чтобы оставить комментарий, войдите или зарегистрируйтесь
Шу кунда Ўзбекистон бўйлаб 11 мингдан ортиқ ўқитувчи ўрни бўш ва айни пайтда ортиқ олий таълим дипломига эга бўлмаган 66 минг ўқитувчи мактабларда ишламоқда.
Улар орасида эркак ўқитувчилар улуши 30 фоиздан кам экан. Тошкент шаҳрида эса бу кўрсаткич атиги 10 фоизни ташкил этади.
Бу ҳақда Халқ таълими вазири Шерзод Шерматов ўзининг Фейсбукдаги саҳифасида ёзди.
Вазирнинг фикрича, мактабларда ўқитувчи етишмаётганининг “асосий сабаби мактаб таълими тизимидаги ходимларнинг ойлик маошларининг ўта паст эканидир”.
Шерзод Шерматов мана бу маълумотни келтирган:
“Охирги уч йилликни сарҳисоб қиладиган бўлсак, умумий ўрта таълим соҳасида фаолият юритаётган ўқитувчиларнинг ойлик маошлари энг паст бўлиб, ўсиш суръати ҳам бошқа соҳа вакиллари маошларига солиштирганда анча паст бўлган. Натижада 2016 йилда мактаб таълими соҳасидаги ўртача ойлик Молия соҳасиникига нисбатан атиги 48 фоизни ташкил этган бўлса, бу йилга келиб 42 фоизгача камайганини кўриш мумкин”.
Вазирнинг фикрича, ўқитувчилар маошларини бир неча мартага ошириш зарур. “Таълим соҳасидаги ҳолатни ҳақиқий ўзгартириш учун Халқ таълими вазирлиги тизими ходимларининг ойлик маошларини бир неча фоиз эмас, балки бир неча баробар ошириш зарур! Бу ўз навбатида жойлардаги истеъмол талабининг кўпайиши ҳамда иқтисодиётда фаолликнинг ошишига туртки бўлади”, деб ёзди Шерзод Шерматов.